Ne tako davno, ritko ko da je zbog „visokog standarda i komoda“ imao svoju sobu. Tako sam i ja dilio „kamaru“ sa babom Cvitom. Rođena 1903. godine, tri rata, nauživala se rađe i gotovo nikad nije rekla da joj je išta teško u životu. Moga Ćaću je rodila u Moseću, malo niže Vickuše – Njivice. Kući ga je donila u traveši. Žene – čobanice koje su je „obabile“, još su je naprtile sa brimenom drva, da joj tilo bude u kondiciji i zagrijano, kako na putu kući nebi se oladila i potom zadobila koju upalu. Malo je danas žena koje bi ostvarile taj pothvat.

Vira u Boga davala joj je snagu, a život sa prirodom i u prirodi – mudrost i strpljenje. Zato je i njena životana parola bila: „Strpljen spašen“. Kad bi čula da se ka dica pripiremo oko Hajduka i Zvizde, znajući šta to znači, odmah bi nam navečer iza „Očenaša“, bez da je tko šta pita, izrecitirala: „Jedan je Bog, jedno nas Sunce grije, kad pada kiša pada po svima“. Dodo bi na to malo provocira sa: „Baba imam ja lumbrelu“, a ona bi: „Drž ti Roko govor“.

Kad je tribalo popiti tabletu ili kapsulu, uvik je bilo nutkanja i natravanja. I za to je B.C. imala svoju: „Kad si zdrav i voda ti je slatka, a za zdravlje proguta bi i zmiju šarulju“. Nije baš palilo, ali sa godinama dolazi u pamet. A treća je: „Sve se može oprati, van rđava jezika“. Zašto je sve to tome tako? Kao odgovor mi padaju na pamet „molitve-pisme“ koje je izgovarala meni i Dodi  prije spavanja, naučene ispod kape nebeske u Moseću uz čobanice i čobane.
A one su:

I

O Isuse veleć moj,
pri tebi je život moj
Ja te zovem u pomoć,
da me čuvaš dan i noć
Da mi kažeš putiće
Pokraj vode vrućice
Dino sidi Marija
Na glavi joj krunica
Bile ruke umiva
Suze pušta ramenom
Za Isusem ranjenom.
Grišne duše doziva
Kleknite na kolina
Za Isusa gospodina

                     
II

Biži, biži Irudica
Majka ti je poganica
Od Boga prokleta
Od Svetog Ivana u krvi sapeta
Ivanu je osičena glava
Na kraljevu dvoru na zlatnomu stocu.


III

O, Ilija, ognjeni,
Koji grome odgoni,
Odbij, grome odmene,
Bog i Gospa kod mene!
                   
IV

Amo spati Boga zvati
Bog će nama dobro dati
Božji pivci zapivaše,
Božja zvona zazvoniše,
Ude stvari pobigoše,
U more se potopiše.