Malo niže brijačnice bila je ajmo reć jedna mješavina gostione i konobe, ali najbolje pristaje „kužina“ koju je drža Roko K.; u početku sa svojom Ivankom, a u zadnje sam. Malo ili ništa neće značiti za Vas ovo, ali na ovom mistu moram kazati da su je Ćaća, a i drugi uvik spominjali „dobra Ivanka“. A Roko je Roko: „Živio za se i na svoju ruku“.

Tu nema čega nije bilo na repertoaru: tripica, rižota, gulaša, gra i manistre sa kobasicom, gra i ječma na gnjatu, džigarice sa purom, bakalara, manistra sa slanim srdelama, verzina sa kulenicon, verzina sa suvom prasetinom ili bravetinom, kiselog kupusa sa suvim, karauta sa mladom prasetinom, pure-kaše sa žmarama, pečenice sa jajima, sira iz mišine, pancete na daščici „sa oštrim nožen“, pršuta, pašta-šute, arambašića…

A kad bi sprema rake i žabe iz Čikole to je bio kako bi jedan reka, a da bude orginalan, „festival Sanremo“. Cila je ulica mirišala, bilo je to čudo neviđeno. Žene koje su bile dobre kuvarice kad bi prošle pored, pitale su se kako on to sprema; šta stavlja od dože kad tako miriše i uzaludno vrtile glavom. Osim toga radio je najbolju „smrikovaču“, piće koje sa sigurnošću tvrdim da više nitko u Drnišu i okolo ne radi.

Od pribora koji je bio u kužini nisi moga naći dvi iste čaše i svaka je bila malo kucnuta, dva ista pijata, dva pinjura. Kad bi mu netko eventualno prigovorio na spremljenu ranu, istog je posla u milu majčicu uz napomenu da iđe, ako mu se ne sviđa, u „široki dimljak“ misleći na hotel „Danicu“. Ako je neko kojim slučajem bio prvi put u „kužini“, pa tražio salvetu, odgovor je bio „obliži se“; za čačkalicu iliti štikadenat odgovor je bio „imaš iza vrata metlu (od sirka) pa se posluži“; za zahod „strpi se ili eno ti cili park ispod Poljane pa u koji god oćeš red“.
Ako bi kojim slučajem netko zatražio neko piće osim rakije ili vina, recimo konjak ili viski, odgovorio bi mu: „Neš' ti, did i ćaća su ti to isto pili…“
 
Kako je ima problema sa „kalovima“ iliti „kurjim očima“ ima je više pomoćnika. Jedan među mnogim je bio Sava K. „Pevac“ koji je bio zadužen za donošenje vina iz konobe, ali svaki put kad bi ga posla po vina i da mu se ovaj ne napije, kaza bi mu da cilim putem do konobe i nazad „žvijuče“. Pomoćnik za financije bio je Milica S. „Keca“ koji je bio dobar u otvorenoj briškuli jedan na jedan, koja se uglavnom igrala za novce. Dok se za  vino i „ranu“, igralo na „briškulu  i trešet“ ispod „odrne“.

Kad su na malom igralištu bili turniri u malom nogometu, pala bi kojim slučajem lopta u njegovu avliju ili ne daj bože na „odrnu“. Vraćanje lopte je bilo ka fol u ljutnji ali uz neizostavno: „p. vam materina“, „j. vam ćaću i ćaćinog ćaću“,„cili rod i porod“ i „ajte igrat na Brižine“. Tako da se pored davanja gola čekalo i kad će lopta pasti, samo da se čuje spomenuta kanonada sovanja.

Kad sam spomenuo „malo igralište“, premda nije vezano uz ovaj „miris sjećanja“, a može i „sjećanje mirisa“, sitio sam se jedne utakmice malog nogometa i Draže H. koji je branio sve šta je išlo prema njemu. To je bilo čudo neviđeno. Isto tako jedne rukometne utakmice na kojoj je Željko H. „Žanga“ tako reći sam pobijedio jednu dobru Vojnu ekipu iz Šibenika. Ako bog da u nekim narednim crticama bit će prilike da se više prisjetimo bolje sportske prošlosti kad je već sadašnja „malčice“ sumorna.

Da se mi vratimo Roku K. i popodnevnim „situacijama“. Kako bi stari rekli prisjetivši se nekih boljih vrimena: „kad je Bog oda po zemlji a miši klobukove nosili“.
Prije nije bilo prometa ka danas i sprovodi su išli kroz Drniš. Roko K. zbog već spomenuti tegoba bi se uz muku dovukao do vrata koja su bila na glavnoj ulici i pogledom bi ispratio pokojnika i ožalošćenu povorku. Znajući za njegove tegobe i da on popodne malo „kunja“, Ćaća i Aćim V. „Bile“ bi zaglumili fratra ili pravoslavnog svećenika te „zakantali“ liturgijski napjev koji ide uz sprovod da budu uvjerljiviji: „Kad se stanu kretati…“ ili „Gospodin pomiluj, gospodin pomiluj…“, a Roko K. čuvši da ide sprovod skočio bi se da ide ispratiti pokojnika. Kad je doša na vrata vidi praznu ulicu. Nije mu jasno. Dođe do brijačnice i pita: „Di je sprovod?“. Oni mu odgovaraju: „Koji sprovod?“, a onda nakon par sekundi: „mater, ćaću, „kozom orali“, „k. vam se osušio“, „dabogda vam na k. nokat naresta“, „p. vam se ogadila“, „mater vas ladne poljubila“…

Nema više aktera… „Adio baraka“ & „Zimber lata akum pakum“ 

U sljedećoj crtici: Niko P. „Štule“ - najlipši DOŠK-ov igrač „za sva  vrimena“ (Samo da se Borka B. ne naljuti, brat joj je bio najlipši „šta je je“ )