Danica ilirska
Tečaj V.
Broj 38.
U subotu 21. rujna 1839.

Dopis domorodnoga putnika

Nu skoro se vratimo u Skradin, odkale se prevezemo preko konala - i posle u kočii oddelimo se put Derniša.

Od Zadra do Derniša biaše sve skoro sam kamen, ovdi pokaza se opet našim pogledom jedna rodna dolina - i istina je istina, ako si ne predstaviš đavola, neće ti se ni angjeo, koliko treba, dopasti. Tako je bilo i kod nas.

Nu i inače ne mogu Derniš zaboraviti, i ako tkogod naški ovuda putuje, neka nepropusti nikako potražiti veoma rodoljubnoga i vrednoga g. Petra Miovića, i oprosit ga, da mu one četiri slike pokaže, koje bi mogle najznatnije sliko-shrane (galerie od slikah) resiti.

Naskoro ostavim i Derniš i mogu reći, da mi je teško bilo, kad sam odande odilazio. Ali ništa nemože, da uvek traje, a osobito, što je ugodno. I tako odem put Knina.

Blizu Derniša, na levu ruku, kako se ide u Knin, pruža se Promina, planina bogata kamenim ugljevjem, i neprepustismo i nju posetiti. Dve su špilje jedna sv. Bare druga sv. Simona. Jedna unutarnja hodnica u špilji sv. Barbare jest 200 fatih dugačka.
Nevidjeno množtvo ugljevja ovdi imade, i mnoga će stotinica godinah proći i još će Promina bez promine sa svojim ugljevjem mnogu korist žiteljem Dalmacie doprinašati.
 

I.T. (Ivan Trnski)